На обронцима планина у далматинком залеђу, у селу Зврљеву, 1870. године живело је многољудно братство Јерковића, једна од тзв. светих лоза, лозе фратара. До тог доба они су дала двадесетичетири фратра. Фра - Брна, изданак лозе Јерковића, полазећи у католички манастир на острву Висевац, поведе са собом једног од својих синоваца, младог и несташног Бакоњу. По доласку Бакоња бива сведоком непобожног живота фратара, који траже задовољство у јелу и пићу, као и у новцу и дружењу са женама, а исувише су строги према својим ученицима, што је и он осетио на својој кожи.[
